Već jedna fotografija kuće Poli dostaje da oduševljeno prihvatiš ljubazni poziv u Čile te odmah zamisliš žamor i miris Pacifika, čiji se valovi razbijaju o stijene ispod kuće. Posebna su iskustva boravka tamo, beskrajni vidici, doticanje betona, lom svjetlosti i zanimljive diskusije sa Sofijom i Mauricijem je ono zbog čega nestrpljivo očekuješ dan odlaska koji je zasad neodređen negdje u budućnosti. Tako je doživljaj kuće omogućen samo čudesnim fotografijama, dobrom dokumentacijom građevnog procesa, jasnim mislima autora, nizom inspiracija i referencija, grafički preciznim dijagramima. Tlocrti i presjeci su samo informativni, nikako ne mogu razotkriti složenost tog loosovskog prostora; oni tek naznačuju osnovne prostorne odnose.